De helaasheid der dingen aka The Misfortunates (2009)

Својим тајним филмофилским каналима дошао сам до овог белгијског наслова. Право освежење, хард кор што би рекли наши велики пријатељи Енглези. Шаком у главу, без упозорења.
Гинтер је клинац који иде у основну школу и живи са бабом, татом и три стрица. И не би то био толики проблем да отац и стричеви нису тотални промашаји у сваком смислу. Алкосхоличари, коцкари, пропалитети, руине. Њихови највећи домети су одлазак у локалне кафане и такмичење у испијању пива. Слика капиталистичке Белгије дата из другог угла. Нема оног сјаја који нас запљусне на националној телевизији док се приказује чувени атомијум са бриселског трга, а спикер и његови гости одушевљено причају о некаквим недосањаним европским сновима.

Гинтер је проблематичан ђак, наравно. Какав би и био у оним условима. Међутим, он воли да пише. То је његово бекство од ужасне реалности која га окружује. Режисер ове мучне животне сцене представља без икакве патетике, сирово, црнохуморно, директно, и то је оно што ми се свиђа. Значи, нема кмечања и зумирања уплаканог детета како би тексашка домаћица схватила да је ситуација очајна. Филм обилује заиста духовитим сценама, али по мом дубоком уверењу има и сјајан подтекст који се тиче генерално, система вредности и друштва које се распада јер је остало без духовних путоказа.

Ако режисер и није имао у виду овакав подтекст, мени није промакао. Гинтер ће у једном моменту напустити кућу и отићи у ђачки дом, али, да ли се може побећи од корена и усуда који они носе са собом?

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s