Моћна тамна спрега: корпорација-политика-медији

Како би се друштвено-политичка дешавања могла посматрати у њиховој свеукупности и међусобној детерминисаности, потребно је све те догађаје ставити у неке шире друштвене контексте и оквире. Догађаји се никада не смеју посматрати парцијално и изоловано, независно од шире целине чији су саставни делови. Затим је потребно одредити угао посматрања друштвене стварности, и према датим појавама се односити из те перспективе коју смо заузели. А та перспектива је оно што смо ми. То је наше ЈА, суштина која се формира као последица нашег искуства, интуиције и свих других облика спознаја себе и света који нас окружује.

Ко нема  јасно заузету позицију из које посматра све оно што се дешава, тај нема могућност спознаје узрока друштвених појава. Он се врти у зачараном кругу анализе последица. Таква врста анализе, своди се на заблуде, површна, искривљена и нетачна тумачења догађаја и појава којима сведочимо.

Моје досадашње искуство, рад на самоспознаји и спознаји света који ме окружује, узимајући у обзир глобалистичко, корпоративно, тржишно време у коме живимо, искристалисали су једну грубу призму кроз коју посматрам сва друштвено политичка дешавања.

Најзначајнији елеменат те призме је крупни капитал. Крупни капитал је почетак и исходиште свих ствари. Он је тај који одређује правила игре и поставља услове. Једини његов циљ је  раст и стицање новог профита по сваку цену.

У данашњем либералном капитализму, крупни капитал своје циљеве остварује уз помоћ читавог арсенала оружја. Глобализациони процес као највећи промотер и агент крупног капитала, у свим животним областима, развио је читаву палету производа којима одржава постојеће стање и развија нове стратегије увећања капитала. Глобализација је своје подмукле механизме инсталирала у сваки сегмент друштвеног живота, од културе, спорта, науке, све до историје и политике.

С обзиром да је једина брана тоталној глобализацији, јака национална држава која би водила рачуна о интересима својих држављана, а не крупних капиталиста,, основни задатак глобализационих процеса је ,,раздржављење“ држава и њихово претварање у безлично ткиво које пристаје на све диктате глобализације. Ту долазимо до првог  важног елемента који омогућава продор интереса крупног капитала у свако друштво. Тај елеменат чине корумпиране политичке квазиелите. Инсталација марионетских режима, врши се путем комично-фарсичне представе, коју називамо изборима. Избори су основно средство манипулације у такозваним демократским друштвима. Демократија лепо звучи, али сведоци смо тога на шта је све спреман прекоокеански Левијатан како би овај систем владавине наметнуо свим земљама у којима има интерес. Таква демократија се уводи или директном војном интервенцијом или организованим превратима од стране снага које се финансирају директно са запада. Када се та крвава демократија успостави, креће се са остваривањем примарних циљева крупног капитала.

 

 

Један од првих потеза успостављених демократских власти јесте измена постојећих закона и дефинисање циљева крупног капитала као јединих легитимних и корисних за цело друштво. Одбацују се и напуштају традиционална законска решења карактеристична за дато поднебље, и законодавни орган се, претвара у чисти инструмент за остваривање интереса корпорације. Превара par excellence.

Како би се овај пуч и превара извели без неких већих друштвених потреса, ту је други важан апологета крупног капитала, који има улогу каналисања народне енергије и незадовољства у строго контролисане токове.  Тај апологета су медији. Медији су ванредно моћно средство у рукама капитала. Они су ти који креирају јавно мњење, скрећу пажњу са битног, акцентују небитно, затрпавају јавни простор гомилом непотребних информација, етикетирају неподобне, уздижу најгори људски материјал и производе култове личности. У медијима је концентрисана огромна моћ утицаја на народне масе и креирања жељеног погледа на свет. Поље деловања медија је несагледиво широко. Од дневнополитичких полуистина које се ажурирају из минута у минут, па све до играног филма као споријег, али дугорочно гледано моћнијег оружја. Сувишно је и говорити о вези холивудске филмске машинерије и спољне политике САД. Холивуд је и данас једна од основних полуга ширења меке моћи Америке. Генерације људи широм света, одрастају уз америчке цртаће, серије и филмове у којима се силе светлости оличене у америчким војницима, боре против злих Индијанаца, Руса, Срба, Вијетнамаца, Сиријаца и осталих који се дрзну да посумњају у истине које у својим фабрикама производи Ујка Сем. На тај тачин, усваја се амерички поглед на свет,  а Америка постаје једна врста божанства, коме се клањају милиони људи широм планете.

Врло сликовит пример деловања ове моћне спреге корпорација-политика-медији, јесте питање вакцинације и закона по коме је она обавезна, тачније присилна. Дакле, имамо фармацеутску индустрију и енорман капитал који стоји иза ње. Та индустрија, између осталих медикамената, производи вакцине, које су доспеле у жижу јавности, после бројних сумњи да су изазвале негативне последице по здравље деце, као и признања одређених људи да су лажирани неки од резултата у погледу истраживања о вакцинама. Ова скепса, појавила се у готово свим европским земљама.

Закон којим је установљена обавезна вакцинација у Србији, изгласан је максималном већином, без иједног гласа против. Дакле, вакцине су ујединиле и власт и лажну опозицију. Ту нема места јавној расправи. Једногласно, консензусом. Нема ниједно спорно питање. Све је јасно као дан.

Занимљиво.

Нашу политичку квазиелиту у овом случају не интересује чак ни то што у највећем броју западних земаља са развијеном демократијом вакцина није присилна и то што се у тим земљама не прети драконским казнама онима који не желе да вакцинишу своје дете.

Када су се почели јављати први гласови скепсе према овом закону, као и према самом квалитету вакцина које се извозе на српско тржиште, онда су у први план ускочили медији, који апсолутно дискредитују сваког ко иоле посумња у недодирљиву богињу вакцину. Дискредитација, етикетирање, претње,  јавни линч тих људи. Затим, ширење панике, проглашавање епидемије без иједне ваљане претпоставке, довођење разних стручњака и експерата који претећи држе слово о јеретицима који се не одазивају позиву на благодатни убод.

Симптоматично је то што се не дозвољава ни најтиши глас сумње, у било који аспекат вакцинације, од календара вакцинације до квалитета вакцина. Одмах следе етикете праћене прилично озбиљним претњама. Разборит човек, зато, мора исказати сумњу у све те процесе. Па људски је сумњати, зар не? Или није?

Није фармацеутски капитал једини пример за демонстрацију силе ове моћне спреге. Свака велика корпорација има сличне методе деловања и наметања својих истина.

Дакле, сваку друштвену појаву ваља тумачити у логичкој вези са свим оним скривеним елементима који нису видљиви у први мах. Ти елементи постају видљиви када се пажљиво анализирају токови новца, историјат неког друштвеног односа, као и биографије људи који у јавности заступају одређене идеје. Ако некада и нисмо сигурни шта да мислимо о некој теми, само посматрајмо шта о њој имају да кажу осведочени србомрсци, политиканти, удбаши, богоборци, и постаће ти јасније о чему је реч. Они ће нам отворити видике и осветлити правце у којима треба промишљати.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s